УКРШТАЈ, СИМЕТРИЈА, (С)МИСАО: Трагом Аријаднине нити Костићеве мисли

Сажетак

Докић, Марија. 2024. Укрштај, симетрија, (с)мисао: Трагом Аријаднине нити Костићеве мисли. Београд: Институт за политичке студије. ISBN 978-86-7419-394-5

Нова књига у издању Института за политичке студије, Београд: УКРШТАЈ, СИМЕТРИЈА, (С)МИСАО: Трагом Аријаднине нити Костићеве мисли. Беспрекорним стилом, у рукопису који је пред вама, др Марија Докић, ауторка монографије, пружила је обиље чињеница о стваралаштву српског ерудите Лазе Костића и значају појмова УКРШТАЈ, СИМЕТРИЈА И (С)МИСАО у његовој филозофској мисли.

Костић је дијалектичар, наводи ауторка, али је и естета и идеалиста који читав свет посматра кроз призму лепоте и светлости, вечно тежећи да докучи тајне космоса, сањар, идеалиста, али пре свега врсни мислилац српске филозофске сцене. Мотив светлости га прати, не само у његовим естетским списима, већ и у његовим песмама, где је све као под светлошћу идеала који жели да досегне, и који извесно у одређеном смислу и достиже. Начин на који је посматрао свет под великим је утицајем античке мисли, а идеали симетрије и хармоније остају и основни појмови под којима пише и кроз које покушава да осмисли и наслика читав свет. Хармонија поседује рушилачку снагу, али је ту само да покаже лице симетрије и да би, укрштајем, дошло до оне врсте превазилажења о којој такође говори и Ниче. Један аспект увек утиче на други, и један ка другом води, те на крају, попут Хегелове мисли, долазимо до једне кружне и намах потпуне представе света, долазимо до обриса стварности под далеким грчким небом у интерпретацији Лазе Костића, у оквиру његовог естетицима али увек и највише његовог хеленизма.

Ауторка се бави, не само истраживањем Костићевог поимања укрштаја, као кључног момента његове филозофске мисаоне структуре, чему је уједно посвећен и први део монографије, него и утицајима који су присутни у Костићевој мисли, али и уочава да је директна инспирација за појам укрштаја била управо Илијада која у више наврата представља и тежиште саме Костићеве естетике. Читава монографија уобличена је Костићевим параметрима симетрије и хармоније, а то је јединство супротности које је и основа сваког појединачног Костићевог дела, а како ауторка уочава, најизразитије је присутно у његовој песми Santa Maria della Salute, где филозофија симбола и укрштаја постаје главни одраз поетског. Први део монографије је подељен на поглавља која се баве Костићевом филозофском мисли и његовом филозофијом укрштаја, док у другом и трећем делу ауторка проучава његове естетске списе и уједно указује на непобитне елементе повезаности са филозофским претходницима од којих је, у домену његовог естетског доприноса, посебно значајан Ниче.

Cвојим доприносом, Марија Докић отвара врата ка свестранијем виђењу Костићеве мисли и дубљем разумевању његовог филозофског и поетског опуса, чиме се указује и на његов недовољно истражен, али несамерљив допринос српској култури, идеалима и мисли. Ово дело помаже нам да видимо лице Лазе Костића као мислиоца који својом несвакидашњом идејом и мисли обликује идеје наредних генерација, и чији утицај из тог аспекта можемо уочити и данас.