СРБИЈА НА “ЗАПАДУ”: Српско двовековно распеће између модернизације и вестернизације

Сажетак

Глишин, Вања. 2024. Србија на „Западу”: српско двовековно распеће између модернизације и вестернизације. Београд: Институт за политичке студије; Нови Сад: Архив Војводине. ISBN 978-86-7419-389-1 (ИПС) ISBN 978-86-6178-100-1 (АВ)

Нова књига у издању Института за политичке студије, Београд и Архива Војводине СРБИЈА НА „ЗАПАДУ” – Српско двовековно распеће између модернизације и вестернизације, аутора др Вање Глишина.

Ова монографија настала је на темељима измењеног и допуњеног текста докторске дисертације „Изазови постхладноратовске демократизације и позиција Србије између евроатлантизма и неоевроазијства”, Вање Глишина, одбрањене на Факултету политичких наука Универзитета у Београду 12. јуна 2023. године.

Мотивација и потреба да се спроведе једно мултидисциплинарно истраживање проистекла је, наводи аутор, из чињенице да се Србија у вишевековном континуитету налази у сложеном геополитичком положају који се или прецењује или потцењује, услед чега, неретко, научна и друштвена јавност остају без сувишног одговора.

Иако, наизглед, тема делује преопширно, са почетком, али без могућности достизања утемељеног краја, резултати истраживања показују да се анализом предмета и проблема истраживања на стратешком и тактичком нивоу и мултикаузалним закључивањем, заправо долази до утемељених одговора који оправдавају став да се Србија и српско друштво налазе у двовековном распећу између модернизације и вестернизације.

Анализом положаја Србије у међународним односима стекли бисмо одређене увиде на спољнополитичком нивоу, као што су међународна сарадња, билатерални споразуми, дипломатске посете и преговори, привредна размена и слично, али бисмо неретко остајали без одговора на питање „Зашто је положај Србије у међународним односима у вишевековном континуитету сложен и неповољан?”. Због тога се јавља потреба за геополитиком и геополитичким методама истраживања које су својеврсни кључ за разумевање међународних односа и декодирање сложеног контекста који утиче на комплексност положаја једне државе и процеса који се у њој одвијају. Конкретно, Србија се налази у процесима модернизације и демократизације од конституисања модерне српске државе у 19. веку до данас и те процесе могуће је пратити на унутрашњеполитичком нивоу, чиме ћемо доћи до закључка да су они нелинеарни и променљиви, са периодима стагнације или регресије. Са друге стране, уколико позиционирамо Србију на светској политичкој мапи, првенствено између истока и запада или два супротстављена пола моћи, Русије и Сједињених Америчких Држава, увидећемо због чега је међународна позиција српске државе сложена и на који начин се то одражава на унутрашњеполитичке процесе. Међутим, свеобухватнији увид добијамо истовременом анализом та два нивоа, те отуда овако формулисан предмет и проблем истраживања.

Слојевитост научне монографије, дакле, има за циљ да упозна научну и друштвену јавност, најпре, са основним појмовно-категоријалним апаратом и теоријским оквирима у домену политикологије, међународних односа и геополитике, што је стратешки ниво анализе, како би се, потом, на тактичком нивоу анализе идентификовали кључни аспекти примене геополитичких константи у актуелним следовима догађања, кроз конкретну експликацију интереса који се крију иза тих процеса.

Постоји исконска потреба да се српска држава и друштво модернизују у пуном капацитету. Међутим, са друге стране, процес вестернизације је идеолошки појмовни и појавни облик који, под велом модернизације, скрива геополитичке мотивације и циљеве водећих држава Запада да изврше цивилизацијску конверзију друштава незападног типа у цивилизацијски круг Запада. Цивилизацијска конверзија не подразумева модернизациу једне државе и друштва, већ стварање једне растројене државе која ће у цивилизацијском кругу Запада представљати аутсајдера.

Имајући претходно наведено у виду, аутор је настојао да, са српског становишта, укаже на српско распеће између модернизације и вестернизације, декодирајући актере и процесе који иза таквог неповољног положаје стоје и да, истичући бројне погрешне и по националне интересе неприхватљиве одлуке, спречимо наставак српског „безалтернативног” лутања.