Izaberi jezik:

LOGOS I NARATIV

Sažetak

Razumem Srbe zašto se ljute. Tako glasi naslov intervjua
sa Aleksisom Trudom koji je vodila Gordana Popović u
„Politici“ od 26. decembra 2020. Trud je profesor istorije na
Univerzitetu u Versaju, u Francuskoj, a povod za razgovor je bio
objavljivanje njegove knjige Francuska i Srbija. Vekovi prije-
teljstva u izdanju Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka(2020).
U intervjuu se malo govorilo o pomenutoj Trudovoj knjizi
a više o bolnoj temi: činjenici da se tokom devedesetih godina
20. veka Francuska, koja je bila prijatelj Srba i Srbije, svrstala
među srpske neprijatelje. Profesor Trud je izneo više detalja
koji takvo ponašanje Francuza objašnjavaju (a ne opravdavaju).
Najdrastičniji je detalj o tome kako se ponašao Bernar Anri
Levi, koji je snimio film o Aliji Izetbegoviću. Rekao je da bi
mogao da snimi i film o Miloševiću ako mu se takav film na-
ruči (i plati). I ovaj intervju je pokazao da Aleksis Trud sao-
seća sa srpskim narodom i razume njegove probleme.

U ovom intervjuu, međutim, ni jednom nije upotrebljen
izraz narativ. Taj izraz u novije vreme srpski politički anali-
tičari izgovaraju u raznim televizijskim emisijama kad hoće da
označe situaciju u kojoj su se poslednjih decenija našli i Srbi
i Srbija. Ovim izrazom oni označavaju ono isto što i Aleksis
Trud u svom izlaganju: neopravdano stvorenu negativnu sliku o
Srbima. Posredno i Trud potvrđuje da je i Francuzima tokom
90-tih bio nametnut narativ po kome su Srbi predstavljeni kao
„loši momci“ i da zato nije bilo teško ni francusku javnost,
kao ni javnost Zapada, okrenuti protiv njih. Odnos Zapada prema
Srbima nametao je novostvoreni narativ. Jedna od vidljivih
posledica tog narativa bila je: da su se gotovo sve jevrejske orga-
nizacije u Americi listom okrenule protiv Srba. Po ovom na-
rativu, raširenom u Americi, Srbi su i u prošlosti bili na-
rod koji je drugim narodima stalno pravio probleme. Srbi su i-
zazvali Prvi svetski rat, a činili su probleme i tokom Drugog
svetskog rata, a pogotovo u godinama razbijanja Jugoslavije. Da
nema tih zločestih Srba, u Evropi bi se živelo mirno. Poli-
tički lideri zapadnih zemalja utrkivali su se ko će se što gore
odnositi prema ovim lošim momcima. Treba da bude zapamćeno
da je predsednik Amerike Bil Klinton javno izneo stav da
Srbiju treba vratiti u ledeno doba, a predsednik Francuske Žak
Širak je Srbe upoređivao sa životinjama koje treba uništiti.
U godinama razbijanja Jugoslavije, tokom devedesetih, dok
se gradila ovakva slika o Srbima, bilo je i u svetu pojedinaca
koji su izražavali stav da je takva slika nepravedna i, dugoročno
gledano, neodrživa. Takva slika je obično tumačena kao vid ne-
prijateljske propagande. Pominjan je Hitlerov ministar propa-
gande Gebels; citirana je poznata konstatacija da će se više puta
ponovljena laž najzad početi primati kao istina. I najdobrona-
merniji glasnogovornici javnog mnjenja, pri kraju raspleta jugo-
slovenske drame, mogli su samo da konstatuju da su Srbi ovaj me-
dijski rat gubili i, najzad, izgubili.

Skretanje pažnje na medije sigurno nije pogrešno. Poka-
zalo se, međutim, da postoji nešto jače od medija, čemu i mediji
služe. To su narativi. Oni su se bitno upleli u srpsku sudbinu
u novijoj istoriji.
Spadam među retke srpske naučnike koji su se, u knjigama,
bavili i problemima metodologije, ali i politikologije i nara-
tologije. Verujem zato da bi istraživanja prikazana u ovoj knjizi
mogla biti od koristi za bolje snalaženje u svetu u kojem ži-
vimo. Naročito ako se posebna pažnja posveti nedovoljno osvet-
ljenoj pojavi – narativ

Publikaciju možete preuzeti OVDE.

LOGOS I NARATIV

Forma za naručivanje

    ç