EKSTREMIZAM I HULIGANIZAM NA BALKANU

Сажетак

Đorić, Marija. 2024. Ekstremizam i huliganizam na Balkanu. Beograd: Institut za političke studije. ISBN 978-86-7419-399-0

Књига која је пред вама, плод је дугогодишњег рада и сажима сва стечена искуства из претходних пет монографија које је ауторка књиге др Марија Ђорић објавила. Целокупан фокус монографије је стављен на тзв. Западни Балкан који је другост у односу на Европу. Тренутак у коме настаје ова књига обележен је тектонским политичким дешавањима. Рат у Гази који прети да запали читав Блиски исток (и шире), сукоб у Украјини који је светски рат (у малом), прекројавање геополитичке структуре света, стварање новог вредносног система и једна велика поларизација у којој постојимо Ми и Они у форми архинепријатеља.

Вођена свим овим дешавањима, ауторка се одлучила за једну регионалну и локалну анализу феномена екстремизма и хулиганизма, како би бар на кратко осветлила „тамне вилајете” Балкана. Како је немогуће да се понашамо као пусто острво у савременим међународним односима, др Марија Ђорић често прави паралелу са Европом и остатком света. Данас у ери глобализације смо више но икада повезани, а то се најбоље види на примеру екстремизма који не познаје границе и постаје „светски” феномен. Управо због тога ауторка је одлучила да укаже на све замке и препреке са којима би могли да се суоче истраживачи (на почетку каријере) који би да се баве изучавањем екстремизма и хулиганизма. Изучавање екстремизма је попут „трагања за Светим Гралом”. Само упорни и они који имају веру (у себе и своје знање) могу да истрају на том путу неизвесности.

Много осетљивих питања је покренуто у овој монографији: повратак терориста са ратишта, родна димензија екстремизма, радикализација рањивих група, појава коронавируса, питање менталног здравља. Посебан сегмент књиге посвећен је хулиганизму, као релативно новом феномену, јер (званично) настаје тек у 20. веку, иако је насиље у спорту (и у вези са спортом) исконски пратилац људске врсте. Хулиганизам на Западном Балкану је специфичан по томе што је челичним ланцима повезан са појединим политичким круговима, и то му даје бесконачну регенеративну моћ. Много се полемисало око тога да ли је хулиганизам на балканским просторима форма екстремизма (пре свега се мисли на екстремну десницу). Данас је хулиганизам у нашем региону много мање екстремизам, а много више организовани криминал, што је једна веома битна промена током његове вишедеценијске генезе.

На крају, читаоци могу видети и једну необичну студију случаја из историје кроз анализу „Сокола” и „Младе Босне” и корелацију спорта и политике.

„Балкан. Екстремизам. Хулиганизам. Као да говоримо о Бермудском троуглу који је спреман да прогута све што се нађе у близини. Да се то не би десило, морамо добро да га упознамо.”