БИРОКРАТЕ И ВЛАДАРИ: Поглед у свет неформалних пракси

Сажетак

Нова књига др Срђана Кораћа, вишег научног сарадника Института за политичке студије, Београд, доноси резултате мултидисциплинарног научног истраживања посвећеног идентификацији разнородне природе неформалних пракси у организацији и раду бирократије, и то у временском распону од првих цивилизација па закључно са 19. веком. Аутор идентификује и анализира временски постојано и цивилизацијски универзално присуство „чворишта” у којима су еластичне неформалне праксе „утиснуте” у формални „оклоп” бирократске организације. У том подухвату, др Кораћ користи теоријско-аналитички инструментаријум политичке антропологије и политичких наука, како би расветлио чиниоце и процесе који су утицали на обликовање структурних обележја бирократије као политичке институције и друштвене групе. За разлику од иначе код нас ретких студија о бирократији, аутор улогу бирократе у политичком поретку, као својеврсног посредника између одлука врха политичке власти и крајњих исхода званичне (државне) политике, сагледава у тоталитету онога што је нормирано и онога што је стварно.

Аутор настоји да постигне три истраживачка циља:

• да расветли универзалну природу неформалних образаца поступања чиновника у обављању поверених државних дужности;
• да укаже на нормативна и институционална решења која су владари осмишљавали и примењивали ради делотворне контроле над државним апаратом и чиновништвом као еснафом;
• да расветли узајамну испреплетаност неформалних бирократских пракси са ширим друштвеним и културним контекстом.

Кораћ заговара тезу да се бројне разлике у политичком и вредносном конституисању управних апарата из појединих цивилизација, односно држава, и историјских раздобља могу апстраховати, те да се, сходно моделу дијадичке размене, тежиште анализе може преместити са државе као социополитичког и институционалног макро-плана анализе на микро-план свакодневних пракси чиновништва, тачније у поље међудејства са врхом власти, руководиоцима, колегама и са осталим члановима политичке заједнице (тј. са онима којима се влада). Аутор сматра да је из емпиријског обиља тих појединачних сазнајних „микро-планова” могуће издигнути се на ниво континуитета и универзалности изазова, проблема и моралних дилема са којима се у свом раду суочавају и данашњи јавни службеници. Реч је о проблемима са којима се сваки чиновник суочава уроњен у сложену мрежу хијерархичних социјалних интеракција кроз коју се одиграва процес прерасподеле друштвене моћи спровођењем одлука врховног политичког ауторитета.

Увид у непроменљива својства бирократије може да пружи назнаке у погледу будућности њене друштвене улоге у политичком животу 21. века, у којем се назиру одступања од демократског идеала са потенцијалним дугорочним последицама у виду оживљавања појединих неформалних пракси из ранијих историјских раздобља.

Садржај књиге доступан је ОВДЕ