АРЧИБАЛД РАЈС: Живот, реч, наслеђе

Сажетак

Током Првог светског рата, Србију је посетио, а у њој се и задржао, велики број странаца који су за рачун савезника Антанте имали задатак да помогну Србији или да пренесу стање у њој. Тако су се у Србији нашли бројни болничари, лекари, новинари, криминолози. Управо је један од последњих оставио најдубљи траг, а то је био Рудолф Арчибалд Рајс.

Рудолф Арчибалд Рајс био је немачки и швајцарски криминолог и форензичар. Од 1914. године живео је и радио у Србији, где је остао до своје смрти 1929. године.  

О Рајсу је највише писано последњих деценија, непосредно пошто је објављено његово писано дело „Чујте Срби!”. Управо на основу овог дела, као и осталих списа и истраживања који говоре о животу и делу Арчибалда Рајса, састављен је тематски зборник Арчибалд Рајс: Живот, реч, наслеђе који су припредили Андријана Лазаревић и Душан Радујко, заједно са групом научника.

Због чега је Зборник другачији од свега што се до сада писало о швајцарском криминологу? 

Нудећи детаљан преглед литературе о његовом животу и делу, у свом раду, Стефан Радојковић и Синиша Вулић постављају темељ за даље разумевање улоге Арчибалда Рајса. Шта више, њихов рад доприноси утемељењу осталих радова у зборнику, приказујући истраживачку традицију којој се они придружују. Андријана Лазаревић и Љиљана Коларски иду даље и фокусирају се на дипломатски допринос Арчибалда Рајса, сагледавајући његову каријеру кроз призму билатералних односа Србије и Швајцарске. Милица Топаловић и Јован Берић анкетом и квалитативном анализом истражују степен сагласности испитаника са различитим Рајсовим ставовима. Андреа Матијевић и Ненад Спасојевић баве се крајње занимљивим истраживањем, степеном упознатости студената са ликом и делом Арчибалда Рајса. До којих сазнања они долазе? 

Човек који је до краја свог живота остао посвећен истини и правди, посветио се опису карактера српског народа. У погледу родне равноправности, Рајс је био најконзервативнији. Он не само да сматра да је улога жене по природи одређена, већ одриче потребу за њеним високим образовањем, јер им оно одузима женственост и способност да стварају децу и породицу. Да ли се са овом тврдњом слажу грађани и грађанке Србије?

На који се начин у медијском простору комуницира о Рудолфу Арчибалду Рајсу и одговоре на још многа питања, пронађите у јединственом Зборнику који превазилази површност и читаоцима нуди дубљи, научни приступ. 

“Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана

 златно срце спава,

“Пријатељ Срба из најтежих дана, 

Јунак Правде, Истине и Права, 

Швајцарца Рајса, ком нек је слава.”